INDIJA
ZEMLJA KONTRASTA – INDIJA
Kad vidite Indiju možete da je zavolite ili ne, ali jedno je sasvim sigurno, da će vas ova civilizacija stara preko 5000 godina impresionirati. .
Put započinjemo u New Delhiju, glavnom gradu Indije, sedištu Vlade, poslednjem prebivalištu Mahatme Gandija i gradu koji važi za jedan od najzagađenijih i
najnebezbednijih za žene, što se odmah dalo osetiti, ali nije pravilo za ostale indijske gradove. Ovaj grad je bogat istorijskom zaostavštinom i tu se prepliću islamska, azijatska, pa uzevši u obzir da je Indija bila britanska kolonija, i britanska kultura.
U gradu odakle dolaze izuzetni medicinski i IT stručnjaci možete naći ljude koji umiru po ulicama, mokre, peru veš, spremaju hranu, pljuju, spavaju, praznuju i sve to na istom mestu. Nije neobično da podignu šator gde god im se prohte, ako im to odgovara i na semaforu, te žive tu vodeći se mišlju, kako ova inkarnacija baš i nije najbolja i kako bi rekli, dajte da što pre završimo sa ovim životom i odemo u sledeći.
Indijci su narod koji stalno radi, ujutru počinju kasnije, obično nakon posete hramovima, ali zato rade do kasno popodne.
Takođe Indija je zemlja gde je astrologija najpreciznija. Gledanje u dlan, kako oni nazivaju „palm reading“ je uobičajena praksa, te se tako jedna porodica bavi tim zanatom preko pola veka u službi Vlade Indije.
Kult dragog i poludragog kamenja i njegovog lekovitog dejstva je takođe prisutan i svi Indusi nose barem poneki za sreću. Veoma su sujeverni i sve im je u broju sedam (po principu sedam osnovnih čakri), te se time vode i kod raznih običaja, obreda, praznika i rituala. Na primer, mlada i mladoženja moraju na venčanju da se vežu i prilikom izgovaranja sedam zaveta obilaze sedam krugova, u cilju čišćenja zlih kletvi i uroka i želji za plodonosnim životom punim blagostanja. Takođe na svakom koraku možemo videti dečicu (uglavnom mušku) jako našminkanu crnim krejonom oko očiju. Taj krejon je pravljen od prirodnih sastojaka i služi da dete čuva od uroka.
Hrana u Indiji je jako začinjena svim mogućim začinima, koji su doduše verovatno najbolji na svetu. Tu je dom šafrana, karija i naravno garam masale, začina koji stavljaju u svaki obrok, od palačinki do čaja. Obavezno je naglasiti prilikom naručivanja hrane da želiš „no spicy“, a i tada je potrebno računati na to da ćeš dobiti začinjeno, ali u granicama normale. Oni ne jedu mnogo slatko, ali kao zamenu za šećer, i takođe za nikotin, žvaću indijsko lišće zbog čega im je pljuvačka crveno obojena (za šta mi je bilo potrebno 10 dana da se usudim da pitam). Voda im je jako zagađena, a bore se i sa nedostatkom pijaće vode, tako da se zubi peru isključivo flaširanom vodom, iako po hotelima kažu da je njihova voda bezbedna i demonstriraju tehniku prećišćavanja vode.
Nakon koloritnog i burnog Delhija put nas je odveo preko Agre u Jaipur. Ko nije išao tim putem ne može da zna šta je prava Indija. Koliba do kolibe, šator do šatora, mesto drevne civilizacije, maharadža, mermera, poludragog i dragog kamenja i naravno Tadž Mahala, jednog od sedam čuda modernog sveta.
Spomenik ljubavi, u koji je ugrađena najveća ljubavna priča svih vremena i gde se vidi sva magična igra simetrije, opsene i čiste lepote. Legenda govori o prelepoj Mumtaz, koja je rađajući svoje 14. dete izdahnula i zavetovala svog muža, mogulskog cara Šah Džahana, da joj podigne spomenik, koji će zadiviti svet, ali koji ona nažalost nikada nije videla. Tako je kažu nastao ovaj mauzolej isklesan u belom i svetlucavom mermeru, koji zbog dragog kamenja u svojoj unutrašnjosti menja čitav spektar boja prilikom izlaska i zalaska sunca, što je neprocenjiv doživljaj. Sa zadnje strane Tadž Mahala nalazi se reka Jumna. Na drugoj obali je Šah Džahan sanjao da sebi podigne identični mauzolej od crnog mermera. Legenda kaže da ga je crni Tadž koštao prvo gubitka vlasti, a potom i života. Stariji od dva njegova preživela sina ga je utamničio u odaje čiji su prozori gledali na Tadž Mahal i tako mu je spomenik ljubavi ostao pred očima, dok ih nije zauvek zaklopio. Šah Džahan danas počiva pored svoje Mumtaz, a oko njihovih grobova je u mermeru isklesan impresivan paravan sa cvetovima izvajanim poput čipke.
Nakon obilaska Tadž Mahala i Agre, te gledanja u zalazak sunca veličine ogromne ružičaste kugle, put se nastavlja ka Džaipuru, središtu Radžastana, gde smo saznali kako se meri vreme, dani i planete, vekovima unazad, uz pomoć 19 astronomskih instrumenata, ujedinjenih u građevini nazvanoj "Jantar Mantar", sagrađenoj u 18. veku od strane kralja Sawai Jai Singha.
Treba obići i njihovo poznato svetilište majmuna, „Monkey temple“, u kom se gomila majmuna šeta slobodno u hramu sagrađenom u stenovitom i pustinjskom delu i gde se gomila Indijaca kupa u svetoj vodi, koja ima lekovita dejstva, a koja se nama Evropljanima čini poprilično prljava... izvor i način kako se ona čisti i obnavlja nije moguće pronaći.
Hinduizam je drevna azijska religija koja je svoj razvoj započela u Indiji, a čiji počeci datiraju kažu još šesnaest vekova pre naše ere. Tu je suština u načinu života i to je religija koja se i danas praktikuje, jer hinduizam nema ni osnivača ni proroka, niti određenu crkvenu ili institucionalnu strukturu. Mnogi ljudi smatraju da je hinduizam savez kultova i običaja, ideja i duhovnih težnji. Ovde se postavlja i pitanje da li se radi o jednoj veri ili više njih, jednom Bogu ili više Bogova, jer pojedini Hindusi mogu poštovati jednog Boga, nekoliko Bogova ili pak nijednog. Neki od njih su vegeterijanci i gaje poštovanje prema svim živim bićima, dok će neki žrtvovati životinje za vreme hramskih praznovanja i svečanosti. Neki obožavaju Šivu, Višnu, Ganeša, Krišnu, Lakšmi ili njihove inkarnacije. Hinuduizam se razlikuje od ostalih religija, jer se stavlja naglasak na seobe duša i nizove utelovljenja ili reinkarnacije, što nije slučaj za ostale religije koje priznaju jednog Boga.
U klasičnom hinduizmu delovanje ili karma i dužnosti ili darma su glavne osnove. Karma će, nagomilavanjem dobrih ili loših dela, uticati na čovekovu sudbinu, ali ne postoji jedan način da se postigne dobra karma. Zanimljivo je da je simbol „svastike“ kod hindusa, budista i đainista simbol mira, sklada, sreće i dobrobiti. Svastika se pojavljuje u Evropi nakon istraživanja čuvenog Hejnriha Šlimana, koji je na mestu drevne Troje pronašao ovaj krst, a povezao ga je sa sličnim oblikom koji je pronađen na grnčariji u Nemačkoj. Postoje razne teorije, ali do dana današnjeg se ne zna ko je Hitleru predložio baš taj smbol. Definitivno je tačan podatak da se radi o istom simbolu, koji je postao povezan sa idejom rasno „čiste“ države, a za koji Indusi tvrde da se kod njih nikad nije koristio u svrhe progona, genocida, fašizma i rasizma.
Hindusi veruju u monogamiju, te tako imaju samo po jednog bračnog partnera, ali pod uticajem Muslimana poprimili su neke islamske običaje. Indijke su obučene u sari koji pokriva sve, uključujući i glavu (lice može biti pokriveno ili ne), osim stomaka, tako da možete videti gole i opuštene stomake, čak i Indijki od preko 70 godina. Objašnjenje je da je stomak simbol materinstva, te da samim tim nije nečisto ni sramotno da je otkriven i da isti mogu da ti vide i otac i brat, dok se za noge zna gde isključivo mogu biti otkrivene.
U Indiji je i dalje zastupljen sistem kasti, iako nije zvanično na snazi i dalje se primenjuje pogotovo prilikom sklapanja brakova. U Džaipuru sam upoznala devojku Shristi, koja je u našem hotelu bila zadužena za odnose sa gostima. Shristi ima 27 godina, govori 3 strana jezika, uvek je lepa, doterana i moderna. Poreklom je iz Indora, grada koji je proglašen za najčistiji indijski grad i grad hrane. Sledeće godine planira svadbu, ali nema partnera, roditelji su počeli da ga traže! Indijske svadbe su posebne i traju od 5 do 7 dana. Ženama se oslikavaju ruke i noge kanom (mehndi), pripreme traju više dana i jako su slikovite, cvetne i pune boja. Prisustvovali smo jednoj u Džaipuru, gde je mladoženja došao na slonu, a mlada u kočiji sa konjima, uz popratne zvuke truba i vatrometa.
Sledeća destinacija je Goa. Stecište hipija, ludih žurki, najboljeg indijskog hašiša, najlepših peščanih plaža i zalazka sunca, koje upada u more, oslikava najlepše pejzaže i pretvara nebo u širok spektar ružičastih boja. Na Goi živi veliki broj katolika, što je zaostavština Portugalaca i velikom broju žitelja je životni san da obiđu Portugal. Tu sam upoznala Saku i Kamlu, koje su mi iscrtale šare Mehndija po dlanovima, a zauzvrat sam pokušala da ih naučim čitanju i pisanju.
Nakon pravog odmora od nekoliko dana završavam putovanje u Mumbaju, nekadašnjem Bombaju (tako su ga nazvali Britanci). Mumbai znači grad posvećen majci. Broji 21 milion stanovnika i prava je metropola. Posetili smo otvorenu perionicu veša, koja je i danas u upotrebi, gde i hoteli nižih kategorija donose veš na pranje. Takođe treba obići riblju pijacu, Elephanta pećinu, gde je na ostrvu nadomak Mumbaja sagrađen, iz jednog kamena, hram posvećen bogu Šivi, indijski Big Ben, legendarni Leopold kafe, koji je bio meta terorističkog napada u 2008. godini, hotel Tadž Mahal i spomenik „Getaway of India“. Ali ono što ostavlja definivno najjači utisak je poseta „Slamu Dharavi“, koji je najveći u Aziji, a treći u svetu (prvi je u Brazilu, drugi u Keniji) i u kom je snimljen legendarni film „Slam Dog Millionere“. Ovde milion i po ljudi živi i radi u uličicama širine jedva metar po kojima se šetaju pacovi, divlje svinje, koze i krave. Bave se izradom posuđa, kožne galanterije, recikliranjem plastike i slično. Radni dan im traje od 12-15 sati, a plata po danu im je dolar, dolar i po. U istom gradu na nekih 5-6 kilometara udaljenosti možemo videti kako je poznati indijski tajkun sagradio zgradu u staklu, sa heliodromom, koja broji 27 spratova i u kojoj živi na vrhu sa petočlanom porodicom, a na ostalim spratovima živi 600 njihovih sluga.
To je Indija, zemlja kontrasta.
Putovanje po Indiji nikad ne završava, čeka da se nastavi, uz čuvenu izreku legendarnog Mahatme Gandija: „Živi kao da ćes sutra umreti, uči kao da ćeš živeti večno.“
AZIJA
JORDAN
KRALJEVINA OČARAVAJUĆE LEPOTE
INDIJA
INDIJA
TAJLAND
